Силицијум метални прах је свестран материјал са широким спектром примене у различитим индустријама. Јединствена својства силицијум металног праха чине га вредном сировином за бројне производе и процесе. У овом чланку ћемо истражити кључна својства силицијум металног праха и ући у његове различите примене.

Феросилицијум је кључна легура која се користи у производњи челика и других метала. Састоји се од гвожђа и силицијума, са различитим количинама других елемената као што су манган и угљеник. Процес производње феросилицијума укључује редукцију кварца (силицијум диоксида) коксом (угљеником) у присуству гвожђа. Овај процес захтева високе температуре и енергетски је интензиван, што чини цене сировина значајним фактором у одређивању укупних трошкова производње феросилицијума.

Феросилицијум се широко користи у индустрији челика, ливници и другој индустријској производњи. Они троше више од 90% феросилицијума. Међу разним врстама феросилицијума, 75% феросилицијума се највише користи. У индустрији челика, око 3-5 кг 75% феросилицијума се троши на сваку произведену тону челика.

Феросилицијум нитрид и силицијум нитрид звуче као два врло слична производа, али у ствари су суштински различити. Овај чланак ће објаснити разлику између њих из различитих углова.

Феромолибден је феролегура која се састоји од гвожђа и молибдена. Производи се топљењем мешавине концентрата молибдена и концентрата гвожђа у пећи. Феромолибден је свестрана легура која се може користити у различитим применама у различитим индустријама.

Волфрам-гвожђе легуре се обично односе на легуре састављене од волфрама (В) и гвожђа (Фе). Уопштено говорећи, легуре волфрама и гвожђа су немагнетне. То је зато што је волфрам сам по себи немагнетни метал, а садржај гвожђа у легурама волфрам-гвожђе је обично низак, што легури не може дати значајан магнетизам.